SVAKA ŽENA U SRBIJI VEĆI JE MUŠKARAC OD MUŠKARCA! I ZATO SAM SAMA !!!

go site

source Zdravo. Imam 29 godina i singl sam.

go Potpuno prokleto singl, bez ijednog muškarca koji bi hteo da preuzme ulogu najvažnijeg muškarca u mom životu. Uglavnom -možda bih mogla da nađem nekakvog dečka. Zapravo, mogla bih sigurno. Ali kakvog? Treba li mi polovičan? Treba li da pristanem na pseudo-odnose jer je jači pol izgleda jači samo u toj sintagmi, koju i dalje koristimo iz meni nepoznatih razloga.

https://sexcompilations.com/anal-sex-babe-sloppy/ Uvek kažem svima koji pitaju, a i sebi samoj često, da sam sama zato što čekam pravog muškarca. Ne pravog kao “gospodina Savršenog”, nego pravog kao muškarca koji je stvarno muškarac.

U glavi, mozgu, nervima, svakoj gangliji koju ima, u rukama, u međunožju i svemu ostalom što čini muškarca. Čekam muškarca na koga možeš da se osloniš, koji može da preuzme odgovornost, na kog stvarno možeš da računaš, koji može da ti pomogne konkretno, koji ima inicijativu, spreman je da me zaštiti od različitih nevolja, pored koga ja mogu da budem žena i to nežna žena, jer to je naša istinska priroda, zapravo.

Žene su biološki predoređene da budu nežne i brižne, da budu zaštićene i nikada usamljene u borbi za opstanak koja je danas surova na mnogo načina. Ali kako da, pobogu, budem nežna ako moram da sama pronađem, onda i osvojim muškarca, polomim obe ruke i noge dok ga zadržim, vučem konce u vezi, sama plaćam svoje račune, i njegove neretko, sama tražim posao, sama grabim karijerno, bijem svoje privatne bitke, sama usisavam, perem i kuvam, sama šetam psa, sama organizujem aktivnosti u vezi, planiram putovanja, sama smišljam inovacije u odnosu…

Ako sve mogu i moram sama, šta će mi uopšte muškarac? Da bi obavljao još jedinu funkciju koju žene ne mogu same, a to je ona u krevetu? Slaba je vajda od muškaraca ako samo to mogu da ponude, a čini se da su im samo još mu*a preostala od muškosti, premda samo ona u bukvalnom smislu te reči.

Možda su i žene pomalo krive, priznajem. Većina se pomirila sa činjenicom da su muškarci takvi, pa ih prihvataju tako slabe i “nemoćne”, tešeći sebe da su retki oni drugačiji, oni pravi, i da neće imati sreće da nabasaju na takve.

Ostaju u lošim odnosima u kome su prinuđene da tegle različite terete života sa minimalnom pomoći muškarca. Ako i dobiju pomoć, ispostavi se da je muškarac emotivno osakaćen, nespreman da prima i daje ljubav. Većina prihvata koncept toga da se muškarci ne izgaraju i ne trude se oko ljubavi, da lako odustaju, da ne mogu biti i emotivno, i duhovno i životno jaki i da je već bahato od sudbine tražiti takvog.

Ali ne vidim zašto bi bilo? Ako su hiljadama godinama unazad muškarci umeli da se bore za ljubav i bolji život, zašto sada ne bi moglo da bude tako? Trebalo bi da smo uz evouciju napredovali, a ne nazadovali. No, izgleda da je samo jedan pol napredovao… Zaključujete i sami koji.

Dakle, ako žene sve mogu same, ne vidim zašto ne bi od života očekivale istog takvog muškarca. Možda sve najbolje opisuje jedna rečenica koju sam negde pročitala, a zapamtila sam je kao zvezdu vodilju suštinski kvalitetnog odnosa “Prava žena može sve sama, ali pravi muškarac to nikada neće dozvoliti”. I u tome je srž ove priče – u redu je da preuzmemo na sebe različite uloge koje možda neće biti lake, ali je još više u redu da to isto može i naš partner.

Pravi muškarci zaista mi ponekad deluju kao neka davno istrebljena vrsta i ja jesam ogorčena, ali isto tako čvrsto verujem i zauvek se nadam da oni ipak postoje. Možda treba tražiti, kopati, čekati, ali verujem da se pojave jednom. Čak verujem i da od onog prosečnog može da nastane pravi. Da, može – ako prestanemo da žmurimo na to što su prosečni i tražimo od njih mrvice muškosti. Kada shvate da dobru ženu, pravu ženu ne mogu dobiti sa svojom glupom prosečnošću oni će raditi na sebi. Oni mogu da evoluiraju.

Pravi muškarci su samouvereni, znaju koliko vrede, sposobni su i angažovani, umeju da cene svoju partnerku, ne potcenjuju je ni rečima ni delima, spremni su da se bore za nju, za ljubav, nisu slabići niti kukavice, inicijativni su, znaju da žena i muškarac zajedno mogu mnogo više nego kao individue, u stanju su da se žrtvuju za ljubav, ne zaboravljaju da su pažnja i briga ključ opstanka svake zajednice.

Pravi muškarci se ne rađaju, oni postaju, to se uči i stiče, na tome se radi, svaki dan i predano dok ne postane karakter. I nije lako, ali u jednom trenutku će postati potpuno prirodno, jer im se to već nalazi u genetskom materijalu. Samo je možda zakopano i zaboravljeno… Ali, vreme je da se probude!

Izvor: zena.blic.rs

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *