DIRLJIVA ISPOVEST: KAKO JE BITI MAJKA BEZ MAJKE

Mame su nam uvek najveća podrška, bez obzira koliko godina imamo. One su nam potrebne i kada postanemo roditelji. Mama Tara Donli je podelila svoju priču o tome kako je biti mama bez mame…

Prošlog leta dojila sam svoju ćerku u parku. Bio je sasvim običan dan, sve dok nisam počela da razgledam oko sebe. Pogled mi je privukao isto tako sasvim uobičajen prizor – mlada mama sedela je pored mene i hranila bebu, ali pored nje bila je još jedna žena – njena majka, koja joj je pomagala i brinula o svojim unučićima.

Kada je njena beba počela da se meškolji, mlada žena je upitala nervozno: “Šta da radim?” Njena majka je odmah reagovala, uzela bebu i rekla svojoj ćerki: “Idi sa Džejkom na igralište”. Umorno lice mlade žene je sinulo:“Da li si sigurna?”

“Naravno”, odgovorila je starija žena dok je umirivala bebu. “Mogu ja ovo”. Mlada žena i njen sin su se nasmešili jedno drugom i otrčali na igralište.

Osetila sam zavist dok sam gledala svoju malu devojčicu. Ja nemam nikoga ko bi učinio tako nešto za mene. Moja majka je umrla pre nekoliko godina. Ne zavidim ovoj ženi zbog toga što ima svoju majku, ali… Često razmišljam o tome i volela bih da je moja mama tu iz mnogo razloga.

Želela bih da je moja majka znala da ima unuka. Nakon godinu dana bolničke nege, ona je umrla kada je moj sin bio star samo šest nedelja. Iako sam joj dovela svog sina jednom, pred kraj njene bolesti, ne znam da li je zapamtila tu posetu.

Želela bih da moja majka zna da ima unuku. Moja mala devojčica se već ponaša kao prava dama i u tome veoma liči na svoju baku – obe su prelepe i borbene. Svaki njen osmeh je sladak, a svaki gest graciozan. Mama mi je jednom priznala da je umela osmehom da naredi ljudima, tako da znam da bi obožavala svoju malu dvojnicu.

Želela bih da mi je moja majka donela hranu kada sam se prvi put porodila. Ona je najbolji kuvar na svetu. Moja majka je umela da na osnovu ukusa otkrije recept nečega. Znam da bi joj mnogo radosti pričinilo da je mogla doneti nešto iz svoje kuhinje prilikom posete prvom unučetu.

Želela bih da sam mogla da pozovem svoju mamu kad god bi me roditeljstvo izludelo. Ona bi tačno znala kako da me umiri, otkloni moje strahove i uveri me da će sve biti u redu. Umesto toga, ja sam morala da se oslonim na internet, prijatelje i svaku knjigu o roditeljstvu koje sam mogla da se dočepam.

Želela bih da sam mogla da se isplačem na ramenu moje majke kad god bih se osetila da nisam dobar roditelj ili onih dana kad bih se osetila izgubljenom i usamljenom. Ona bi me saslušala, i više od toga, ona bi me zaista razumela. Niko vas ne može razumeti kao majka.

Želela bih da moja deca imaju još jednu osobu u svom životu koja misli da su savršeni. Neko ko bi njihovu ljutnju smatrao slatkom i ko bi mogao da ponavlja iste stvari sa njima, a da mu ne postane dosadno. Moja majka je umetnik koji me je naučio kako da crtam cvetove. Znam da bi bila ponosna na umetničke sposobnosti svog unuka. Ponekad u snu, ja ih vidim pogrbljene preko stola i moju majku koja pažljivo vodi ruku mog sina.

Ali iznad svega – želela bih da mogu da kažem svojoj majci koliko joj se divim i koliko je poštujem. Nisam shvatila koliko je ta žena neverovatna, sve dok nisam dobila svoju decu. Moja majka je uspela da odgaja svoju decu, održava domaćinstvo i školuje se tako da diplomira na kliničkoj psihologiji. Ona je posvetila svoj život plemenitom cilju kako bi uspela da pomogne zapostavljenim društvenim klasama: zatvorenicima i mentalno obolelima.

Ukoliko ste i vi majka bez majke, razumećete ovu listu želja. Ona ostavlja jednu prazninu u srcu koja nikada neće biti ispunjena. Ipak, svakog dana, kad pogledam u lica svoje dece, osetim prisustvo svoje majke i to me uteši. Vidim njenu ljupkost u pogledu moje ćerke i njenu vatru u očima mog sina. Nadam se da gde god da se nalazi, zna koliko sam ponosna što sam njena ćerka.

(Yumama)

izvor: http://www.istinito.net/

Add a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *